Restitucija je po latinskom povrat u pređašnje stanje. Mi vraćano oduzetu imovinu povjeriocima kroz štetne događaje. Također akb. radićemo i na vraćanju nasilno oduzete imovine od strane represivnih državnih sistema kada se za to stvori zakonski okvir jer smatramo da je i to naknada štete i to izuzeno velikim iznosima. Savjetovaćemo naše klijente ali i održavati seminare na tu temu.  Znači restitucija je ono što i većina građana misli.

Rado bi radili i na tom planu ali na žalost Ustavni sud BiH u svojim odlukama je rekao da je nakon isteka roka od 3 godine računajući od 1996.g. nastupila zastara protiv Republike Srpske. Tuženi mogu biti Radovan Karadžić i Ratko Mladić kada presudu budu pravomoćne ali od koga napčattu štetu? Eto toje razlog što en preporučujemo postupke do boljih vremena kada se akb. promjeni stav!

Agencije ne otkupljuje potraživanja li ukoliko zaključi da su potraživanja opravdana štetu može platiti unaprijed stim da se naše usluge naplaćuju nakon naplate potraživanja.

• Materijalna šteta i nematerijalna šteta– materijalna šteta nastaje na imovinskim (materijalnim) dobrima; nematerijalna šteta nastaje na neimovinskim dobrima (život, zdravlje, fizički i psihički integritet, čast, sloboda, ugled itd.).
• Stvarna šteta i izmakla dobit– stvarna šteta predstavlja umanjenje postojeće imovine; izmakla dobit predstavlja sprečavanje uvećanja imovine.
• Posredna i neposredna šteta– posredna šteta je indirektna posledica štetne radnje, dok je neposredna šteta direktna posledica štetne radnje.
• Pozitivan i negativan interes– pozitivan interes (šteta zbog neispunjenja) je šteta koja nastaje zbog neispunjenja ugovorne obaveze; negativni interes je šteta koju određeno lice trpi zato što je opravdano verovalo da će zaključiti određeni ugovor sa određenim licem ili pak zato što je opravdano verovalo da je ugovor koji je već zaključen punovažan.
• Konkretna i apstraktna šteta– konkretna šteta je šteta čije je postojanje stvarno i dokazano a iznos konkretno utvrđen; apstraktna šteta je šteta čije se postojanje i iznos ne moraju dokazivati pošto se njeno postojanje pretpostavlja, a iznos naknade štete se procenjuje na osnovu opštih i unapred propisanih kriterijuma.
• Predvidiva i nepredvidiva šteta– predvidiva šteta je šteta koja se u vreme zaključenja ugovora mogla predvideti; nepredvidiva šteta je šteta koja se u vreme zaključenja ugovora nije mogla predvideti.
• Postojeća, buduća i eventualna šteta– postojeća šteta je šteta koja je već pruzrokovana i čije su posledice već nastale; buduća šteta je ona šteta koja će u budućnosti sigurno nastupiti – može da se manifestuje kao nastavak štete koja se već trpi ili kao šteta koja tek treba da nastupi; eventualna šteta je šteta za koju postoji mogućnost da nastupi u budućnosti, nakon što je štetna radnja preduzeta.

Uslovi odgovornosti za štetu su: šteta, uzročna veza između štete i radnje štetnika, krivica i protivpravnost štetnikove radnje.

Šteta je umanjenje nečije imovine (materijalna šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist), kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalna šteta) (ZOO čl. 155).

Uzročna veza je veza koja postoji između dve pojave, odnosno između uzroka i posledice, pri čemu je jedna pojava uslovljena (izazvana) drugom.

Krivica nastaje kada se jedno lice ne ponaša onako kako se ponaša razuman i pažljiv čovjek u određenoj situaciji. Da bi se određeno lice smatralo krivim za određenu radnju potrebno je da ono bude sposobno za rasuđivanje, odnosno da je sposobno da shvati značaj svog dela i da je sposobno da upravlja svojim postupcima. Oblici krivice su umišljaj i nehat.

• Umišljaj ili namerapostoji kada lice ima svest o tome da svojom radnjom pričinjava štetu drugome i volju da drugome nanese štetu.
• Nehat ili nepažnjamože biti svestan i nesvestan. Svestan nehat postoji kada određeno lice zna da svojom radnjom može prouzrokovati štetu, ali se nada da do toga ipak neće doći. Nesvestan nehat postoji kada određeno lice uopšte ne predvidi da svojom radnjom može prouzrokovati štetu, ali je to moralo i moglo da predvidi.

Protivpravnost postoji u slučaju kada se nekom ljudskom radnjom krše određene pravne norme kojima se štite imovinski interesi, ili neimovinski interesi koji se brane imovinskim sankcijama. Međutim, ne mora svaka radnja kojom je izazvana šteta da bude i protivpravna. Postoje izvesne okolnosti koje isključuju protivpravnost. To su:

• vršenje javne dužnosti– radnja lica koje u vršenju službene dužnosti svojom radnjom izazove drugome štetu, nije protivpravna, pod uslovom da je službeno lice preduzelo radnju u okviru svojih službenih ovlašćenja;
• pristanak oštećenog– postoji kada određeno lice dopusti drugom licu da preduzme radnju kojom mu nanosi štetu. Pristanak nije dozvoljen ako se odnosi na radnju koja je nezakonita;
• nužna odbrana– je ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od sebe ili drugog odbije istovremeni protivpravni napad. Nužna odbrana mora biti srazmerna napadu kome se suprotstavlja;
• krajnja nužda– postoji kada neko lice izazove štetu da bi od sebe ili drugog lica otklonilo istovremenu protivpravnu opasnost. Takva radnja je dozvoljena samo ako je vrednost spasenog dobra nesrazmerno veća od vrednosti dobra koje se žrtvuje;
• dozvoljena samopomoć– ko u slučaju dozvoljene samopomoći prouzrokuje štetu licu koje je izazvalo potrebu samopomoći, nije dužan da nadoknadi štetu;

korišćenje svojim pravom – lice koje korišćenjem svog prava drugome nanese štetu, nije dužno da nadoknadi štetu (Qui iure suo utitur, neminem laedit – Ko koristi svoje pravo, nikom ne nanosi štetu).

Nerješavanjem predmeta u zakonom propisanog roku je povreda prava na pravično suđenje  zagarantovanog u članu 6. Evropske konvecije i članom II Ustava BiH.

Apelacija se podnosi Ustavnom sudu BiH koji u pravilu proglašava apelaciju prihvatljivom i nalaže da se predmet riješi u hitnom roku ali i dosuđuje nematerijalna šteta koju apelant trpi zbog toga što mu se predmet ne riješi u razumnom roku.

Ukoliko su na vašem imanju postavili dalekovodne stubove vi imate pravo tražitzi nadonkadu štete. U zavisnosti o kojoj vrsti dalekovoda se radi različita su i pravna lica koja su odgovorna za štetu. Ukoliko se radi o dalekovodima jačine 400 kW nadležan je Elektroprenos d.d. Banja Luka, a ako se radi o slabijoj jačini nadležna su entiteska javna preduzeća nadležna iz oblasti elektroprenosa.

Ostale detalje će te dobiti direktnim kontaktom sa Agencijom!

Agencija vrši naplatu svih vidova štet pa i štete koja je nastala kao posljedica nestručno ili nepažljivo izvedenih radova.

Prvo ocijenimo obim i visinu štete, okolnosti nastanka štete, pasivnu legitimaciju, pa ako analize pokažu da postoji odgovornost preuzimamu slučaj a naplaćujemo se procentualno od naplaćane štete!

Mi vam stojimo na raspolaganju!