Info@restitucija.ba
+387 63 653 463

ODBIJANJE POSLODAVCA DA POPUNI OBRAZAC PRIJAVE NESREĆE NA POSLU PREDSTAVLJA OZBILJAN PREKRŠAJ I KRŠENJE PRAVA RADNIKA!!

Restitucija > Aktuelnosti > Uncategorized > ODBIJANJE POSLODAVCA DA POPUNI OBRAZAC PRIJAVE NESREĆE NA POSLU PREDSTAVLJA OZBILJAN PREKRŠAJ I KRŠENJE PRAVA RADNIKA!!
  • Restitucija
  • Nema komentara

ODBIJANJE POSLODAVCA DA POPUNI OBRAZAC PRIJAVE NESREĆE NA POSLU PREDSTAVLJA OZBILJAN PREKRŠAJ I KRŠENJE PRAVA RADNIKA!!

Svakodnevno se dešavaju povrede na radu, a poslodavci pokušavaju na bilo koji način spriječiti direktnu odgovornost. U tim manipulativnim aktivnostima začudžujuće  prednjače javna preduzeća koja su po prirodi ostvaruju  najveće profite. U jednom Javnom preduzeću u FBiH je donesen interni akt koji propisuje jako rigerozne uvjete za prijavu nezgode na poslu. Traži se da se nezgoda prijavi neposrednom rukovodiocu u roku od 48 sati ne navodeći na koji način se nesreća može prijaviti. Logično je da se nesreća prijavljue na sve dostupne načine komunikacije kao što je telefon, meil, sms  poruka, pismenim putem, direktno i sl. Međutim, ovaj interni kat traži direktnu prijavu pretpostavljenom ili u suprotnom radnik gubi pravo na subvenciju manje isplaćene plaće. Naša agencija je imala takav slučaj koji je u konačnici riješen u korist radnika. Moramo naglasiti da u slučaju da poslodavac ne popuni obrazac čini ozbiljan prekršaj koji je sankcionisan novčanom kaznom do 5000 KM.

Ono što je za pohvaliti jeste da sve više poslodavaca svoje uposlenike osiguravaju kod osguravajućih društava tkz. kolektivno osiguranje. Ovo osiguranje obuhvata period od 24 sata za nastalu štetu, bez obzira da li je šteta nastala u toku trajanja radnog vremena. Ono što treba znati da koletivno osiguranje isplaćuje štetu samo po osnovu trajne invalidnosti, što naše klijente u većini slučajeva zbunjuje. Zabrinjavajuće jeste da većina radnika koji dožive nesreću na poslu iz straha od otkaza izbjegavaju štetu potraživati od poslodavca.

Razumljivo je i to ali treba znati da sem štete od trajne invalidnosti postoji i drugi vid nematerijalne štete kao što su duševni bolovi izazvani strahom, fizičkim bolom, naruženošću. Ovu štetu ne isplaćuje osiguravajuće društo i za nju je direktno odgovoran poslodavac. Poslodavac je odgovaran i za materijalnu štetu umanjenja plaće ako je umanjio, stim da poslodavac za vrijeme bolovanja nije dužan plaćati topli obrok i prevoz.

Ovim putem ne želimo pozivati radnike protiv usposlenika, ali svakako je teško gledati da radnik ostane bez prstiju, stopala, i sl. i da  taj isti radnik iz straha nesmije pokrenuti spor protiv poslodavca.

Nadamo se da će poslodavci shvatiti da oni isplatom šteta radnicima povećavaju svoj profit u daljoj perspektivi, jer time stvaraju povjerenja radnika i njihov  motiv za rad se diže  mnogo veći level.

Piše: dipl.pravnik Lejla Hrvačić, stručni savjetnik agencije.