Info@restitucija.ba
+387 63 653 463

Doc.dr.Esad Hrvačić; PRAVO NA ŠTRAJK UPOZORENJA

Restitucija > Aktuelnosti > Uncategorized > Doc.dr.Esad Hrvačić; PRAVO NA ŠTRAJK UPOZORENJA
  • Restitucija
  • Nema komentara

Doc.dr.Esad Hrvačić; PRAVO NA ŠTRAJK UPOZORENJA

Svakodnevno se susrećeno sa pojavom organizacije štrajkova u privrednim subjektima. Sam pojam  štrajk znači mehanizam borbe radnika protiv poslodavaca za zaštitu svojih povrijeđenih prava. Radnici se prema odredbama Zakona o radu obavezno organizuju u sindikalne podružnice koje organizuju radnike i štite njihova prava. Štrajk je uređen posebnim zakonom koji se zove “Zakon o štrajku”. Ono što se u praksi često dešava pa i ovih dana u kompanijama namjenske industrije je pokušaj organizovanja štrajka upozorenja. Pojedini radnici su ubjeđeni da se pod štrajkom upozorenja podrazumjeva spontano okupljanje koje traje 2 sata dnevno za čije održavanje nije potrebna  bilo kakva najava.

Takav stav po mišljenju autora je nezakonit i može izazvati ozbiljne posljedice za radnike i sam sindikat. Zakon o štrajku kaže da se ovaj zakon ne primjenjuje kada sindikat organizuje štrajk upozorenja ukoliko isti traje najduže 2 sata. Da li to znači da se u kontinuitetu recimo mjesec dana može svaki dan po 2 sata obustavljati radni proces jer se radi o štrajku upozorenja? Ja lično smatram da ne može. Naime, zakon isključivo kaže najduže 2 sata, ne u toku dana već općenito 2 sata. To bi značilo da ukoliko sindikat želi da organizuje štrajk upozorenja u kontinuitetu svaki dan po 2 sata, onda bi za to morala biti donesena posebna Odluka kako je definisam Zakon o štrajku. Razlog toga leži u činjenici da se prekidom rada od 2 sata u kontinuitetu prekida proces rada što za privrednog subjekta može izazvati ozbiljne posljedice. Prema Zakonu odluka se mora dostaviti poslodavcu te se tačno moraju definisati proizvodni procesi koji se nesmiju prekidati. U suprotnom ako društvo pretrpi štetu onda sindikat istu mora i nadoknaditi.

Ova problematika je podležna posebnom tumačenju, i ovaj članak je slobodan stav autora što ne  mora značiti da je isti izvor sudske prakse.